Zašto biramo da budemo „žrtve“ svog zameranja? Zašto biramo ponos i gordost, umesto opraštanja, razumevanja i empatije.
Istina, koju često ne želimo da vidimo, jeste da ćemo u sebi pronaći sve ono što nekome zameramo. Šta nas onda sprečava u tome da vidimo sebe, pa danima, mesecima ili decenijama čuvamo u sebi ljutnju ili bes prema nekome? Koji strah se krije iza nespremnosti da oprostimo? Da li je to pitanje ega, ili potrebe da sebe vidimo i predstavimo boljim od drugih? (Ne)spremnost da se suočimo sa istinom? Ili nešto sasvim drugo?
Za one koji možda o ovome nemaju saznanja, na fizičkom nivou, zameranje, ljutnja i bes, stvaraju kiselu sredinu u telu koja pogoduje širenju gljivica kao i razvoju drugih bolesti. Ako imate zdravstvenih tegoba kojima su uzrok gljivice, obratite pažnju na zameranja koja čuvate u sebi (prema sebi ili drugim ljudima). Uzrok viška kilograma kod nekih ljudi se takođe može pronaći u potisnutim zameranjima.
Ako zameranje niste osvestili, za početak se zapitajte da li osećate mir kada se setite situacije u kojoj vas je neko povredio, uvredio… Vrlo često se ispod zameranja skriva ogorčenost. Možda ste prevazišli ljutnju i bes, ali je i dalje prisutan „gorak“ ukus pri pomisli na neki događaj. U istom smislu, često se čuju i reči tipa: „to sam zaboravio/la“, „potisnuo/la“, pa se nekako podrazumeva da je time i oprošteno. Da li je?!
Negiranjem postojanja „senki“ koje ne želimo da vidimo u sebi i prihvatimo njihovo postojanje, dajemo im moć koji nas udaljava od sopstvenog rasta. Napredak i rast dolaze prihvatanjem svih delova sebe. Ono što donosi oslobođenje je širenje percepcije za razumevanje svojih i tuđih postupaka. Kad sve to tako sagledamo, da li ćeš onda za sebe birati oprost, mir i ljubav u srcu, ili život u kome si zarobljenik sopstvenog besa, gneva, ljutnje?
Snežana Stevanović
Ostavite odgovor
Žao nam je, da bi postavili komentar, morate biti prijavljeni.