Smisao besmisla

Kako pronaći smisao u besmislu?

Jeste li nekada pomislili je da sve što radite ili ste uradili, nekako izgubilo smisao. Ili da uopšte nema smisla? Svaki potez, misao, akcija, ideja… Sve vam se čini besmislenim.

Ako jeste – ovo je tekst za vas.

Bila sam na tom mestu više puta, u različitim periodima. I moram priznati da su mi, nakon što je „zamagljenost“ uma prošla, doneli neverovatne uvide i promene. Nekada su nam besmislenost, bezidejnost, dosada i dokoličarenje potrebni da bismo nešto (ot)pustili. Većinu ljudi ovakvi periodi navedu na povlačenje u sebe i preispitivanja. Sebe, svog života, odluka, ciljeva… Sve ono što vodi jednom ozbiljnom razgovoru.

Sa sobom. U tišini.

I možda se pitate otkuda ovakva tema u sred leta i letnjih dana? Zbog načina života koji 99% ljudi vodi, a koji podrazumeva stres i pritisak, vreme odmora im bude vrlo zahtevno. Oni su navikli sebe i ceo svoj psiho-fizički sistem, na konstantno prisutnu tenziju. I sa njom su se saživeli. I jednim delom, svesni toga ili ne, jedva čekaju odmor. A kada odmor konačno dođe, ne znaju šta bi sa sobom. Ne-zauzetost poslom može da pokrene pitanja, koja upravo zbog sveprisutne zauzetosti, ne žele sebi da postave. Pre nekoliko dana mi je veoma draga prijateljica javila da se, kada sam je pitala kako joj je na novom poslu koji je promenila pre dve nedelje, pita sve vreme šta nije u redu? Jer, na prethodnom poslu je bila pod pritiskom maltene 24/7, tenzijom stvorenom u korporativnom svetu u kome se, radi potrebe za štednjom, posao koji bi trebalo da rade tri čoveka, delegira na jednog!

Naravno da će jednom taj čovek da počne da „puca po šavovima“ i da dođe do „burn out-a“ kako se to danas savremenim jezikom opisuje. Izgaranje na poslu, po stručnjacima iz oblasti ljudskih resursa i psihologije, je „stanje“ koja sve više uzima maha i kojim će se sve više u budućnosti baviti one kompanije koje žele da zadrže kvalitetan kadar.

Dakle, smisao – besmisla?

Obesmišljavanje nije nužno nešto pogrešno ili loše. Figurativno rečeno, to može da bude tačka nakon koje počinjete da pišete novo poglavlje. Reset. Otpuštanje nepotrebnog. Promena. Razumevanje i prihvatanje aktuelnog, da biste kroz to otvorili novo poglavlje.

Više puta sam u radu sa klijetima bila u situaciji da vidim i čujem koliko su im odmor, tišina i dokoličarenje nezamislivi. Ne želim da na temu o besmislenosti dodam još tereta, ali da bih zaokružila ono što imam nameru da kažem, potrebno je i ovo reći: tišina bi trebalo da nam bude prirodna kao i disanje. Odmor bi trebalo da nam takodje bude prirodno stanje. Ne obaveza, već prirodan sled – telu je potreban odmor. Bez pitanje – zašto mora, a što baš sada, fali mi još sati u jednom danu, bez objašnjenja ne mogu da stignem sve što želim… I sličnih opravdanja. Svako ko beži od odmora i tišine, beži od toga da bude sam/a sa sobom. Periodi besmislenosti, koje uzgred budi rečeno kao takvi postoje samo u našoj glavi odnosno umu, jesu tu da bi se zapitali, povezali dublje sa sobom i svojim bićem.

Jer, realno, kako i zašto bi bilo kome kada pogleda oko sebe i vidi punoću života koji se manifestuje u toliko oblika i fomi, može biti bilo šta besmisleno? Nemoguće je obesmisliti životnu silu koja sve vreme nešto stvara, transformiše ili razgradjuje. Sve vreme snagu i moć životne energije gledamo oko sebe i ako smo dovoljno svesni, osećamo je i u sebi.

Da, nekada je teško otpustiti ono čega smo svesni da je vreme da ode iz našeg života. Prošlo je, prevazišli smo, naučili lekcije i spremni smo na sledeći korak u razvoju. Nekada je teško otpustiti vezanosti za toksične odnose, posao ili iluzije i uverenja koje nas „vozaju“ i udaljavaju od sebe samih. Nekada je to sve teško napraviti. Ali jednom, kada smo za to spremni, jednostavno ćemo to pustiti. Jer, da bismo išli dalje, nešto nekada mora da ode, nestane, otpusti se, da bismo stvorili prostor za nešto novo. To nešto novo je promena, kojoj se često ljudi opiru, svesno ili nesveno.

A sve se neprestano menja. Besmislenost je često otpor ka promeni koja nam se dešava ili koju bi sami trebali da pokrenemo. Za sve vas koje je naslov ovog teksta privukao: nemojte se bojati promena. Prihvatite ih kako dolaze i sami ih potaknite. Videćete kako sve dobija neki drugačji smisao. Kako se ideja o besmislenosti rastapa. Dotaknućete neotkrivene dubine u sebi i snagu životne energije koja vas može odvesti u nezamisliva i magična iskustva.