Rad na sebi: Više od knjiga i videa

Sigurno ste se i sami pitali: „Zašto još uvek nisam postigao/la promenu koju želim? Koliko sam vremena uložio/la u čitanje knjiga ili gledanje videa o ličnom razvoju?“
Ovakve i slične izjave čujem veoma često. Kada se to dogodi u razgovoru sa klijentom, logično je da usledi pitanje: „Kako ste tačno radili na sebi (godinama)?“ Na to obično čujem odgovor: „Pročitao/la sam toliko knjiga“ ili „Pogledao/la sam onoliko videa“.

Međutim, da pročitane knjige i YouTube mogu da reše sve naše svesne i podsvesne „zavrzlame“ i da nas oslobode potisnutih emocija i godinama akumuliranog sadržaja, zanimanja poput (psiho)terapeuta ili coach-a verovatno ne bi ni postojala. A potreba za njihovim uslugama danas je sve veća.

Iako mnogi smatraju da je dovoljno pročitati knjige, to nije celokupno rešenje. Knjige i video materijali mogu biti odličan prvi korak ka samospoznaji i osvešćivanju, ali prava promena ne dolazi samo kroz teorijsko znanje. Duhovni i emocionalni rad zahteva dugotrajan proces introspekcije, suočavanje sa sopstvenim strahovima, otvaranje „Pandorinih kutija“ – a to nije nešto što ćemo rešiti u jednom čitanju ili gledanju videa.

Naravno, knjige mogu pomoći u osvešćivanju i promeni percepcije. Međutim, kada su u pitanju vrlo čvrsta uverenja i obrasci ponašanja, samo osvešćivanje nije dovoljno. Potreban je višemesečni rad na konkretnom problemu da bi se prava promena unutar osobe desila.

Oni koji smatraju da će samo pročitana knjiga promeniti njihov život, često izbegavaju suočavanje sa sopstvenim strahovima i nesvesnim obrascima. Izbor da ne preuzmu odgovornost za svoj lični razvoj može biti i način da se izbegne suočavanje sa stvarnim problemima.

Nerealna očekivanja, uz želju da se promena dogodi što pre, često ostavljaju ljude u stanju nezadovoljstva i frustracije. Godine, pa i decenije mogu proći, a da oni i dalje budu uvereni da terapija nije bila potrebna i da ništa ne bi promenilo. Zato je jednostavnije ostati u toj zoni komfora, opravdavajući svoj trenutni status, nego preduzeti nešto konkretno.

Pravnim jezikom rečeno: „Neznanje prava škodi“ – tj. neznanje nas ne oslobađa od odgovornosti! Kojim god rečima pokušali da opravdamo svoj izbor, ono što zapravo želimo da učinimo je da izbegnemo suočavanje sa sobom. A to je put – i to je jedan od ključnih zadataka koje (psiho)terapeuti imaju.

„Neka svako nađe ono što želi, jer svima se isto ne mili: ovaj skuplja trnje, a onaj bere ruže.“

Ove reči nedvosmisleno ukazuju na suštinu slobode izbora koja nam je data. Tako je i sa izborom kada je u pitanju rad na sebi. Biraćemo u skladu sa time koliko smo motivisani, koliko nam je bitno ono što želimo da ostvarimo, koliko za to imamo hrabrosti (ponajviše za suočavanje sa sobom), i koliko nam je jasna namera da do željene promene i dođe.

Rad na sebi je proces koji traje. To ne znači da treba čekati da se promena desi sama od sebe. Preuzmite odgovornost, zatražite pomoć ako je to potrebno i uložite vreme u dublje razumevanje sebe. Prvi korak je uvek najteži, ali samo tako možete pronaći pravu slobodu i ostvariti stvarnu promenu.