Pred kraj godine, nekoliko reči o Novogodišnjim ciljevima i odlukama

„Ako čovek ne zna u koju luku plovi, nijedan vetar mu ne valja.“ Seneka

Pre otprilike godinu dana napravila sam okvir programa koji je nešto kasnije dobio naslov Kreiranje ciljeva. Do programa je došlo spontano, prateći teme koje su se pojavljivale u radu sa klijentima. Uvidela sam da se pojavio zavidan broj klijenta koji su tokom jedne ili više sesija shvatili da zapravo ne znaju šta žele, nemaju cilj,  ili ako ga i imaju (pričamo o ličnim ciljevima, ne o ciljevima poslovne organizicije u kojoj rade), pitaju se zašto su sebi postavili baš taj cilj; čiji je to cilj? 

Možda ste upoznati sa podatkom da oko 90% ciljeva (posebno onih novogodišnjih) nikada ne bude ispunjeno. Neispunjenje ciljeva jedan je sloj problema, odnosno podsvenih programa i uverenja na kojima radimo, sa ciljem njihovog razrešenja. Drugi se odnosi na istraživanje odnosa prema svojim željama, potrebama i ciljevima. Nije redak slučaj da nezadovoljene potrebe zamene mesto sa ciljevima, odnosno da ostvarenjem određenog cilja, zapravo težimo zadovoljenju neke potrebe. 

Zašto uopšte pričamo o ciljevima? Zašto je važno imati cilj? 

Ako nema sopstvene inicijative za ličnim razvojem, ako ne postavljamo sebi ciljeve ka kojima stremimo, stavljamo sebe u poziciju „lista na vetru“. Kako vetar duva, tako i list leti… Negde stane, negde se zakači, padne, podigne… Negde ćemo već stići, pitanje se je samo da li je to odredište koje želimo? To znači da se (ne)svesno prepuštamo unapred predodređenoj “sudbini”, sklonostima nastalim na temeljima nasleđenih ili samokreiranih uverenja? U konačnici, to znači da biramo da ostanemo u poziciji žrtve i da se odričemo odgovornosti za sopstveni život. 

Ovaj Program u trajanju od 4 nedelje, namenjen je pre svega otkrivanju odnosa prema ciljevima, realnom sagledavanju situacije, i postavke temelja na kojima ćemo izgraditi sve što je potrebno kako bismo definisali ciljeve, a zatim ih i realizovali. Ovo zahteva fokus, preispitivanje, introspekciju a ponekada i „spuštanje na zemlju“ – iz zaglavljenosti u maštarenju.

Da ne bude zabune, mašta je divna i jako važan aspekt našeg kreativnog stvaralaštva. „Maštarenje“ koje sam gore spomenula odnosi se na zaglavljenost u procepu između mašte i realnosti. Ovome su dosta doprineli i instat-rešavaoci-svih-vaših-problema, koji su zakon privlačenja sveli na to da je dovoljno da nešto zamislite, a da će se to samo od sebe stvoriti, bez da se vi ičim pozabavite, pokrenete ili uradite nešto po tom pitanju. 

Kraj je godine. Sumiraju se rezultati, prave planovi za sledeću. Ako još uvek niste, nadam se da ćete se svojim ciljevima i planovima za iduću godinu pozabaviti što pre. Jer, jedino radom na sebi, ličnom razvoju i svojim ličnim primerom, na najlepši mogući način možemo doprineti i izgraditi bolju budućnost. Kako nešto radimo i sa kojom namerom su ključna pitanja koja bi trebalo sebi postaviti pre nego se nekog posla latimo. Ono što mi danas činimo, zaveštanje je koje ostavljamo u nasleđe budućim generacijama.