Moj odnos prema marketingu je unazad nekoliko godina prošao kroz razne faze: od čuđenja i neverice, preko potpunog odbijanja i isključivosti, do preispitivanja svog fokusa i usmeravanja pažnje ka svom ličnom pečatu.
Pre izvesnog vremena razgovarala sam sa dragom koleginicom na temu marketinga. Želeći da ukaže na iskustva kroz koja je prošla kada je marketinškim agencijama dala da joj vode društvene mreže rekla je: „pa ne prodajem ja patike“. Njen komentar razumem potpuno, jer rad na sebi, lični i profesionalni razvoj zahtevaju drugačiji, posve odgovoran i autentičan pristup u komunikaciji sa klijentima i ljudima koji su zainteresovani za lični razvoj i rad na sebi.
U par navrata od strane prijatelja i klijenata bilo mi je postavljeno pitanje zašto me nema na društvenim mrežama profesionalno. Ako bih želela detaljeno da odgovorim na ovo pitanje, potrajalo bi i zauzelo mnogo prostora, a to mi nije namera. Pre 5-6 godina donela sam svesno odluku i iskoračila iz posla u kome sam bila uspešna, sa postignutim rezultatima i ostvarena na način da bih mu se mogla uvek vratiti ukoliko bih to želela. Ipak ostala sam dosledna i rešena da svoj profesionalni put usmerim ka ovome čemu sam od tada posvećena u potpunosti – radu sa ljudima koji je usmeren na lični i profesionalni razvoj, i sveopšte blagostanje.
Gledajući sve to vreme na koji način se ličnom i profesionalnom razvoju pristupa preko društvenih mreža, došla sam do zaključka da većina modela liče jedni na druge i manje više se svode na: nudjenje instant rešenja (obećavajući uspeh u nečemu preko noći), „ispovedni“ (možda najprivlačniji model za ostajanje u ulozi žrtve kako glavnog aktera, tako i pratioca koji se sa njim/njom identifikuju; prvi traže pažnju, drugi utehu), ili pak pričati ono što „pratioci“ žele da čuju.
Sva tri pristupa provereni su i učinkoviti manipulativni modeli, koji „prolaze“ kod većine ljudi kako kod nas tako i u širem regionu. Uticaji ovakvih marketinških strategija sežu duboko, a posledice su često potpuno skrivene kako od onih koji ih koriste, tako i onih koji ih primaju.
A kako su nam baš takve stvari zapale za oko?
Jednostavno – privlačimo ono što zračimo, i biramo ono što je u skladu sa našim podsvesnim uverenjima.
Ono što je dobro u svemu tome jeste što iz svakog iskustva možemo nešto da naučimo sve dok ne budemo spremni na sledeći korak na svom razvojnom putu. Glavni razlog zašto ovakvi modeli prolaze je nespremnost da se prihvati sopstvena odgovornost. Kada ste spremni da prihvatite svoju odgovornost, onda će vam vrlo brzo biti jasno da nema instant rešenja, prepoznajete i lako se udaljavate od pozicije žrtve, i ne tražite utehu, jer ona kao ni prethodne opcije ne nudi rešenje.
Ako unutrašnju transformaciju zaista želite, prihvatanje sopstvene odgovornosti je presudno.
Ostavite odgovor
Žao nam je, da bi postavili komentar, morate biti prijavljeni.