Kad nas strah spreči da kažemo NE!

Da li ste se nekada zapitali, kako biste u situaciji, u kojoj želite da se suprotstavite i kažete ne, reagovali da nema straha? Ili je strah previše intenzivan, da o toj opciji niste ni razmišljali?

Možda ste se našli u situaciji na poslu, ili ste vodili razgovor sa dragom osobom do koje vam je stalo, gde se po prirodi stvari nekada dogodi da ne delite isto mišljenje. A razgovor se upravo i vodi jer je potrebno nešto precizirati, definisati smer…  I u zavisnosti od ishoda razgovora, možda će biti donete neke odluke koje će u manjoj ili većoj meri doticati i vas. A to znači da ako može uticati na vas i vaš život, da je vredno pažnje.  Međutim,

svesno ili nesvesno, držite u sebi strahove koji vas u takvim situacijama sprečavaju da jasno iznesete svoje mišljenje; da se suprotstavite; ili da jednostavno budete ono što jeste! Zašto je to tako? Da li ste tih strahova svesni? Čega se u takvim situacijama bojite?

Ako je posao u pitanju, možda se plašite da ćete izgubiti posao; možda kritike ili toga kako će vas šef, poslovni partner ili kolege videti? Ako je u pitanju odnos sa osobom koja vam je draga, možda je prisutan strah da ćete tu osobu izgubiti ili ako kažete ono što želite i budete ono što jeste, da će se ta osoba razočarati, možda udaljiti od vas? Ako ste se u ovim ili sličnim primerima prepoznali, zapitajte se kakve su prirode vaši strahovi u situacijama kada su na testu vaše lične granice kao i vaš autoritet.

I šta uraditi?

Pre svega, potrebno je strahove osvestiti, i upoznati se sa njima tako da ih možete imenovati. Kako biste to i učinili, ovo će verovatno zahtevati da provedete neko vreme sa sobom, u miru i tišini. Ako takav razgovor ne da željeni rezultat, nemojte odustajati. Vratite se tome opet kada budete spremni. Ako pak ne možete sami to da učinite, potražite pomoć terapeuta, coach-a…

Pošto ste ovaj korak prošli, verovatno ćete početi da istražujete zašto je to tako? Zašto imate te strahove, gde su im koreni? Nekim ljudima je otkrivanje „veze“ između uzroka i posledice važan korak ka promeni koju žele da stvore. Drugima je pak uzrok potpuno nebitan. Oni su usmereni na ono što je potrebno da se uradi da bi izašli iz takvog obrasca ponašanja. Ako pripadate prvoj grupi, onda ćete se verovatno pozabavite i uzrokom odnosno traganjem za njim u genetici ili nekom iskustvu koje ste doživeli, a koje je ostavilo svoj “zapis” u vama.

Sledeći korak bi bio da sagledate da li su vam neke veštine ili sposobnosti potrebne da biste u situacijama kada želite da kažete ne, zauzmete se za sebe ili jednostavno kažete ono što mislite, to i učinili.

I na kraju,

najvažniji korak koji je potrebno učiniti je promena uverenja, odnosno percepcije. Kako to učiniti? Na individualnim sesijama ovim pitanjima posvećujemo najviše pažnje i vremena. Sama uverenja je nekada lako promeniti, a nekada veoma teško, što može da zahteva mnogo vremena, truda i rada na tome da biste postigli cilj.

Najvažnija stvar u vezi poslednjeg koraka je razumevanje da su naša uverenja zaslužna za to kako ćemo nešto doživeti. Naša uverenja pokreću misaone procese, a oni postaju okidač za strahove. Kroz naše filtere (uverenja) percipiramo ono što nam se dešava. Ako promenite filter, dobićete i drugačiju stvarnost. 

Snežana Stevanović