O blogu

Zašto pišem? Pratim unutrašnji osećaj, kao što sam to učinila tog dana posle jedne od Radionica koju sam održala. Imala sam u glavi barem dvadesetak složenih priča i tema o kojima bih pisala. Odakle je to došlo, kako i zašto… Na ta pitanja odgovor nemam. Posle niz godina promišljanja, jednostavno i lako, sela sam i počela da pišem.

Sve ono o čemu pišem prožeto je mojim ličnim iskustvom, osvešćivanjem i (samo)spoznajama do kojih sam dolazila. Sve promene kroz koje sam prošla i još uvek prolazim, događale su mi se postepeno, kako sam za šta bila spremna, a opet nekako u pravom trenutku. Kao smifonija koja se postepeno razvija, prožeta je istovremno lepotom i dramom, suptilnošću i snagom. Ljubav i bol, patnja i suze, radost i smeha… I sve je nekako savršeno ukomponovano, sa završecima i počecima, stvaranjem i nestajanjem i tišinom koja svemu daje celovitost. Kada se osetiš spremno, lako je pustiti korak i zaplesati. Meni je trebalo vremena da zaplešem, ali je mnogo od toga važnije da igra i dalje traje! 

 

I onda, o čemu ću pisati? Jedostavno – o Životu. Život koji se dešava oko mene i u meni, nepresušan je izvor insipracije. Kada se inspiracija pojavi praćena prirodnim impulsom da to bude pretočeno u pisanu reč, to će se i desiti. Spontano, kao i do sada.

Kalupi nisu deo moje „priče“. Očekuj neočekivano, u obliku i formi u kojoj se pojavi, a Istina, Ljubav, Celina, Lepota, Svest i iznad svega Sloboda i Život u celosti, teme su koje će biti predmet moje pažnje. 

Prepuštam se toku reke u koju sam zakoračila, i kao što sam i prvog dana osetila i to učinila, čistoj inspiraciji koja se kroz mene prelila u napisane reči…

 

Snežana Stevanović