„Izrazi svoju bol rečju! Bol koja ne govori, guši puno srce dok ne pukne.“ Vilijam Šekspir

U jednom od prethodnih postova dotakla sam se iluzije „Sve je u redu“ i potrebe za utehom koja nas vraća u sigurnu zonu. Čini se da nam je nekada potrebno samo da nas neko sasluša; da bude tu za nas kada nam je teško, da nas čuje…

Na jednoj od poslednjih Radionica koje sam držala, postavila sam učesnicima sledeće pitanje: „Da li vi želite utehu, ili biste da rešite to zbog čega se ne osećate zadovoljno?“ Kada izađete iz faze potrebe za „utehom“, slede konkretni koraci kojima sami ili uz nečiju pomoć krećete u potragu za rešenjem! Važan deo u prevazilaženju bola, tuge, očaja… jeste njihovo osvešćivanje i prihvatanje. Ne opirati im se, ne potiskivati ih. Otpor i negiranje emocija dodatno pojačava njihovo dejstvo. Ako se uđe u otpor, stvara se matrica i začarani krug iz koga deluje da nema izlaza, pa postaje sve teže. Iz toga se zatim često lako sklizne u poziciju žrtve, sažaljevanje sebe, čime se agonija samo produžava.

Naše telo pamti svako iskustvo kroz koje smo prošli. Svako. Bez obzira da li se toga sećate ili ne, telo je to sačuvalo. Kada je previše potisnutog, ljudi često ne vide jasno šta im se događa, budu uvučeni u dramu svojih emocija. Ne rasuđuju ispravno, ne reaguju razumno;  kao da je svest zamagljena.

Ako ste se prepoznali, dobra vest je da izlaz iz začaranog kruga postoji!  

Prihvatanje je jedna od važnijih lekcija u životu. Prihvatanje ljudi takvih kakvi jesu, tuđeg izbora, nečega što se dogodilo, prihvatanje sebe potpuno u svim aspektima. Ako priđete sebi iz ovog ugla, lakše ćete promeniti sve što želite u vezi sebe i svog života! Prihvatite sebe s ljubavlju, a onda preduzmite korake i promenite u sebi ono što želite!

Pričajte o onome što vas boli, povređuje. Osetite u sebi ljubav i empatiju da se pomirite (makar u sebi) sa onima koji su vas povredili. Učinite to zbog sebe, time ćete višestruko pomoći sebi. Kada ljubav i empatija zamene mesto sa zameranjem, ljutnji ili gorčini, pojaviće se olakšanje i radost koja je sve vreme bila tu, samo je bila „zatrpana“ potisnutim.

Iskustva kreiramo i privlačimo sami. Lepa i ona manje lepa, služe nam da učimo i razvijamo se. 

Snežana Stevanović