Ljudi koji biraju da žive u prošlosti ili budućnosti, često zaborave šta znači živeti `sada i ovde`. Ili se opterećuju onim što je bilo ili onim što će tek biti, svuda su osim u sadašnjosti.
O ‘moći sadašnjeg trenutka’ toliko se govori i piše da je vremenom postalo ‘opšte mesto’; negde usput izgubila se suština. Yoga i njene prakse su odličan način da čovek uvidi kako misli utiču na nas, koliko smo zaista svesni svojih misli, i kako deluju na sve što se dešava u nama.
Takva iskustva teško je preneti rečima. Neophodno ih je doživeti.
Kada nešto radimo, da li smo zaista tu, potpuno? Da li pažljivo, kroz sva čula opažamo ono što se događa oko nas ili smo mislima negde odlutali…? Kada razgovaramo sa nekim, da li sa potpunom pažnjom slušamo sagovornika?
Jedina korist od bavljenja prošloću jeste u tome da sagledamo svoje postupke, suočimo se sa njima, uvidimo lekcije i pustimo da zaista ode u prošlost. Ostaviti prošlost prošlosti. Ako se u nedogled vrti film o nekim iskustvima, izborima, donetim odlukama… iznova i iznova, nameće se pitanje „šta se time postiže“?
Srela sam ljude koji godinama (decenijama) „rade na sebi“, a i dalje „kopaju“ po prošlosti. Svesno žele promenu, a nesvesno biraju da ostanu žrtva situacije, i da upiru prstom u nekoga. Jer neko mora da bude kriv! Tako je lakše, nego prihvatiti svoju odgovornost.
Prošlost ne možemo da promenimo; ono što možemo da učinimo je da iskustvo iz prošlosti sagledamo onakvo kakvo je i izvučemo pouku. Promena percepcije je ono što nam je potrebno.
SADA je jedino stanje našeg bića.
Snežana Stevanović
Ostavite odgovor
Žao nam je, da bi postavili komentar, morate biti prijavljeni.