„Spolja gladac, iznutra jadac“

Potreba za kontrolom drži ljude u šaci, čineći ih taocima.  Ljudi često nose maske, i dok sve ne padnu, može da potraje, ali maske uvek padnu, pre ili kasnije. Iako oči vide ono što vide, nešto dublje u nama često progovara i jasnije prepoznaje da nije sve kako izgleda. Nazovite to intuicijom, osećajem ili kako god, to jednostavno zna.

Duboka poistovećenost sa određenom ulogom, vodi ka kreiranju maske koja se osmehuje, istreniranoj samouverenosti, a oni okoreliji odlaze i korak dalje – u prikazivanju naučene (za svaku priliku odabrane) gestikulacije. I sve izgleda savršeno, osim što je to osmeh bez osmeha, zagrljaj bez topline, pogled bez povezanosti. “Fasada” je zaglađena do besprekornosti, ipak, “gužva” koja se dešava unutra govori o tome kako zapravo jeste.

Maska prikriva strahove, lažira moć, dok kreirana uloga stvara lažni osećaj sigurnosti. Iz strahova i nemoći, nastaju maske i uloge. Njih može biti mnogo, a većina nastaje iz potrebe za kontrolom i osećajem sigurnosti. Pozicije moći (šef, gazda, vladar) često su dobar primer toga kako potreba za kontrolom upravlja našim postupcima. Iz potrebe da zaštite sve ono što im “pozicija” daje, uvereni su da je njihovo mišljenje jedino ispravno; postaju kruti, stvarajući identitet kojim se prikriva nemoć, a samonametnuta ograničenja ih sprečavaju da uvide da može i drugačije.

Potrebno je razumeti da su maske deo odbrambenog mehanizma. Težnja za kontrolom nije neprirodna; deo je svačijeg procesa razvoja. Izlazak iz uloge „kontrolora“ vodi ka dubokom prihvatanju stvarnosti onakve kakva ona jeste. Razumevanje da ne možemo sve kontrolisati, niti da je sve u našim rukama, proizilazi iz shvatanja da smo svi deo Celine i povezani sa njom, ali da Celinu ne možemo kontrolisati.

Oni koji iz nemoći posegnu ka iluziji sveopšte kontrole postaju zarobljenici te uloge. Uloga koju su stvorili da im pomogne, zapravo im šteti i ostavlja ih u zamci sopstvene iluzije.   Kada bi samo na trenutak dozvolili sebi da osete lepotu koja dolazi kroz prepuštanje toku života, otkrili bi pravu lepotu i istinsku slobodu. Prepuštanjem toku života ne samo da otkrivamo lepotu postojanja, već i oslobađamo sebe od onoga što nas drži zarobljene u iluzijama kontrole.

Snežana Stevanović