„Spolja gladac, iznutra jadac“

Potreba za kontrolom, ljude drži u šaci; njeni su taoci.  Ljudi često nose maske, i dok sve ne padnu, može da potraje, ali maske uvek padnu, pre ili kasnije. Iako oči vide to što vide, nešto unutar nas progovara, mnogo dublje i jasnije ume da prepozna kada nije sve kao što izgleda. Nazovite to intuicijom, osećajem ili kako god, To jednostavno Zna.

Duboka poistovećenost sa određenom ulogom, vodi ka kreiranju maske koja se osmehuje, istreniranoj samouverenosti, a oni okoreliji odlaze i korak dalje – u prikazivanju naučene (za svaku priliku odabrane) gestikulacije. I sve deluje savršeno, osim što je to osmeh bez osmeha, zagrljaj bez topline, pogled bez pogleda. “Fasada” je zaglađena do besprekornosti, ipak, “gužva” koja se dešava unutra govori o tome kako zapravo jeste.

Maska prikriva strahove, lažira moć, a kreirana uloga ima za cilj da da lažni osećaj sigurnosti. Iz strahova i nemoći, nastaju maske i uloge. Može da ih bude mnoštvo, a vaćina ih nastaje iz potrebe za kontrolom i sigurnošću. Pozicije moći ili funkcije (šef, gazda, vladar), često su dobar primer kako potreba za kontrolom „upravlja“. Iz potrebe da zaštite sve ono što im “pozicija” daje, uvereni su da je njihovo mišljenje jedino ispravno; postaju kruti, stvarajući identitet kojim se prikriva nemoć, a samonametnuta ograničenja ih sprečavaju da uvide da može i drugačije.
Potrebno je razumeti da su maske deo odbrambenog mehanizma. Težnja za kontrolom nije neprirodna; deo je svačijeg procesa razvoja. Izlazak iz uloge „kontrolora“ vodi ka dubokom prihvatanju stvarnosti onakve kakva ona jeste. Razumevanje da ne možemo sve kontrolisati, niti da je sve u našim rukama, proizilazi iz shvatanja da smo svi deo Celine i povezani sa njom, ali da Celinu ne možemo kontrolisati.

Oni koji iz nemoći posegnu ka iluziji sveopšte kontrole postaju zarobljenici te uloge. Uloga koju su stvorili da im pomogne, zapravo im šteti i ostavlja ih u zamci sopstvene iluzije.  A kada bi samo na trenutak dopustili sebi da osete lepotu koja se krije iza prepuštanja toku, iskusili bi istinsku lepotu života i ljubavi…
 
 Snežana Stevanović