“Rodili smo se bez ičega, otići ćemo odavde bez ičega.“ Nepoznati autor.
Možda se pitate kakve veze ima ovaj citat sa temom kontrole… Potreba za kontrolom se u našim životima ogleda kroz identifikaciju sa stvarima koje posedujemo ili sa vlasititim identitetom. „Moje, imam, posedujem, ja sam…“. Upravo ta potreba je sveprisutna u našim životima, jer često verujemo da nas stvari koje posedujemo i naš identitet definišu i čine sigurnima. Pitanje je, šta bi se dogodilo kad bi sve to nestalo? Ko bismo onda bili?
Težnja za kontrolom i pitanje identiteta
Potreba za kontrolom često dolazi iz uverenja da je ono što imamo – bilo da je u pitanju imovina, funkcija ili titula – ključ našeg samopouzdanja. U želji da to zadržimo, postajemo robovi kontrole, strahujući da ćemo izgubiti ono što nas čini vrednima. Međutim, šta se dešava ako prestanemo biti ono što radimo ili posedujemo? Tada bismo se morali suočiti sa pitanjem – ko smo bez toga?
Pitanje smisla, svrhe, misije
Koja je moja svrha? Koji je smisao života? Veza između kontrole i pitanja svrhe života takođe je snažna. Strah od besmisla nas često tera da tražimo svoju svrhu, kao da je to jedini način da život ima vrednost. U tom procesu, često postajemo robovi ideje o tome šta bismo morali postići. Međutim, svi mi doprinosimo svetu, ali na različite načine. Da li nas naše uloge zaista definišu, ili je suština u tome da shvatimo da smo više od toga čime se bavimo?
Kao kontrast svim ovim imperativima o svrsi, citiraću Mešu Selimovića koji ukazuje na suštinsku jednostavnost:
„Hodaćemo bez razloga, radovaćemo se bez razloga, smijaćemo se bez razloga, s jednim jedinim razlogom, što smo živi i što se volimo. A kud ćeš veći razlog.“
Kontrola, maske i uloge
Tekst na temu maski i kontrole objavila sam nekada ranije na blogu pa se neću ovom prilikom baviti tim pitanjem posebno. Spominjam to da bih obuhvatila i taj segment u celinu priče o potrebi za kontrolom. Ono što želim da dodam jeste osećaj iscrpljenosti od uloga koje nosimo.
Naša društvena uloga, bilo u privatnom životu ili na poslu, često nas iscrpljuje. Pokušavamo da budemo ono što drugi očekuju od nas. Zaboravljamo da se ne identifikujemo sa ulogama koje „igramo“. Kao što profesionalni glumci nauče da se distanciraju od svojih uloga, tako bi i mi trebalo da se posetimo da nismo ono što radimo.
Kontrola i tehnike samopomoći i reprogramiranja
Ovoj pod-temi posebno ću posvetiti pažnju, jer i sama koristim neke tehnike u svom radu. Kada god imam prilike za to, trudim da ukažem na ono šta se realno tehnikama može postići, kao i na njihove negativne strane koje su posledice pogrešnog razumevanja ili upotrebe.
Tehnike samopomoći mogu nam pomoći da se oslobodimo osećanja nemoći i aktivno preduzmemo korake ka rešavanju problema. Na taj način, umesto da ostanemo u pasivnom stanju čekanja, postajemo aktivni učesnici u rešavanju izazova s kojima se suočavamo. I u tome nema ničeg lošeg, sve dok nam ovo ne ograniči percepciju i ne zatvori vrata drugih mogućnosti. Kako se odupreti tome da se ne zaglavimo i postanemo robovi stvorene udobnosti, komfora ili stila života?
Ukoliko ste se trudili da izgradite sigurnost, udobnost i sve što imate, bilo bi prirodno da se ne želite lako odreći svega toga. I zašto biste, pitate se, osim ako ne dopustite sebi da shvatite da ste, slikovito rečeno, zamenili jedan zatvor lepšim. Onaj prethodni iz kojeg ste želeli da izađete – vi ste izgradili. Ovaj novi je lepši, a situaciju dodatno komplikuje to što ste se sami potrudili da ga učinite prijatnijim. I upravo tu, zbog toga, stupa na snagu potreba da ga branite. A za to vam je potrebna kontrola.
Tehnike samopomoći i one koje imaju za cilj promenu uverenja, služe svrsi jedino ukoliko vode progresu, učenju i razvoju, uz istovremeno razvijanje samosvesti. U suprotom, potreba i održavanje sopstvenim umećem stvorenog sistema vrednosti, neće nikakav pomak niti transformaciju u vama napraviti, sem što vam može doneti lagodniji i udobniji život. I ponavljam, nema ničeg lošeg u želji za udobnijim životom, sve dok vam to ne udje u „glavu“, odnosno ne zagospodari vama. Ukoliko potrebu za kontrolom ne sagledate realno i sa pažnjom, ona se može lako pretvoriti u alat kojim se ego, kroz identifikovanje i uloge, može zaigrati i na tom mestu vas jako dugo zadržati. „Obećanje da možete sve“ koje vam neka tehnika može dati, nekim ljudima je više nego primamljivo, posebno onima koji su željni nadmoći i igranja Boga.
Razumljivo je da je lakše tražiti izlaz iz nečega što vam je neko spolja nametnuo. Mnogo je zahtevnije to učiniti za ono što ste sopstvenim snagama i intelektom stvorili sebi. Za oslobađanje od samokreiranog ropstva potrebna je hrabrost i želja da se vratite sebi, kako bi potreba za moći i kontrolom prestala da bude alat koji vas pretvara u roba sa stilom. Iako su tehnike samopomoći korisne i mogu nas osloboditi od osećanja nemoći, postoje situacije u kojima postaju samo način da zadržimo kontrolu, stvarajući novu vrstu udobnosti koja nas, neprimećeno, opet zarobi.
Zaključak
Kroz potrebu za kontrolom, nećemo nikada pronaći unutrašnji mir i ljubav. Te vrednosti su odraz stanja našeg bića, a ne onoga što posedujemo ili činimo. Kontrolom pokušavamo stvoriti prividnu sigurnost. I kao što nije potrebno da se odreknete onoga što imate, tako ni ono što nemate ili ono što „ste“, nema nikakve veze sa stanjem vašeg bića, sem u vašem umu.
Pravi mir dolazi kada prestanemo da pokušavamo da kontrolišemo sve oko nas, jer to što posedujemo ili radimo nije ono što nas definiše. Ako pokušavamo da držimo pod kontrolom ono što nije u našim rukama, uskraćujemo sebi mogućnost da se otvore nove opcije i iskustva. Svaka faza, pa i potreba za kontrolom, ima svoju svrhu. Ako je razumemo, možemo je prevazići i naučiti nešto važno za naš lični razvoj.
Ranije objavljeni tekstovi na blogu povezani sa ovom temom:
„Šta kad ste zaglavljani u žrtvi“
„Spolja gladac, iznutra jadac“
Snežana Stevanović
Draga Snežo,
Tekst je fantastičan!💪 Pogodila si me u srž i dala odgovor na sva moja brbljanja i zujenja u glavi, na to zašto ne mogu da se skrasim u jednom mestu, sa jednom osobom, na jednom poslu i zašto sam toliko rasejana na sve strane. Kao da si mislila na mene kada si pisala tekst (znam da nisi 😉) ali toliko istine i uvida u stvari na kojima još treba da radim a koje si mi ovim svojim tekstom pomogla da osvestim. Primer pitanje moje svrhe. Otkad znam za sebe za nečim tragam i kad to nešto nadjem ili približno tome što tražim shvatim da to nije to i nastavljam dalje sa potrebom i sve sa razlogom da bih se osećala bolje pošto mi je duševno stanje haotično i decenijama u nazad pre rada sa tobom nisam znala kako da se pozabavim sobom a brojne knjige i edukacije mi nisu pomogle u meri u kojoj sam želela jer nisam znala kako najbolje da ih iskoristim za rad na sebi dok u moj život nisi ušla ti.. Eh da sam te bar ranije srela, bar jedno 5 godina ranije kako bi mi sve drugačije bilo i ko zna koliko ranije bih spoznala da je u redu biti srećan a ne mizerno se osećati i koliko je lepo osećati slobodu i dozvoliti je sebi bez osećaja krivice. Eh da mi je al’ nije.. Tako da po pitanju svrhe bi mogle da poradimo al pre svega da mi šire objasniš kako bih mogla da je prepoznam i ako je nikada ne prepoznam da mi pomogneš da se sa tim pomirim i prihvatim. Maske i uloge… Od kad znam za sebe prihvatila sam da ih igram i glumim iz raznih razloga a najviše da bih se uklopila bila prihvaćena i voljena iako mi je duša uvek vapila za slobodom da budem različita čudna i naopaka kakva jesam. I čak sam i želela da odem na kurs glume(negde sam pre par godina videla reklamu), da naučim kako da preživim u socijalnom svetu a da pritom se uklopim i zaštitim samu sebe ali i da kako si napisala mogu lako i bez vezivanja i poistovećivanja da izadjem iz uloge i ličnosti koju glumim. Svaka čast glumcima jer je meni jako bilo izazovno svaki dan glumiti tj. prikrivati pravu sebe dok sam se iz nutra samo ranjavala, ponižavala i odbacivala. Ja sam sebe poistovetila sa ulogama u svom životu i zato je kod mene više puta dolazilo i dolazi do pregorevanja kako se sad to popularno amerikanizovano zove osećaj kada se poistovetimo sa ulogom i počnemo da verujemo da smo više od jedne uloge i kada nam bude teško da ih sve od jednom igramo. Pravo ludilo mozga ako mene pitaš i ako smem da upotrebim tako jake reči poređenja. I na tome treba da poradim..
Hvala ti što deliš svoje uvide i znanje puno mi pomažu da osvestim i tekstovi koje objavljuješ.🙏